СРПСКА ИСТОРИЈА ПРЕ НЕМАЊИЋА


Српска историја од владавине Ромејског (Византијског) цара Хераклија I 610-641. године до Великог Жупана Стефана Немање и уједињења Свих Српских Земаља и Приморских 1166-1196. године.

Четири најважнија извора између осталих су:

1. Свето Писмо или Библија писано у раздобљу од 16 векова од око 40 верних људи у 66 књига почевши од Мојсија пре око 3500 година око 1513. године пре нове ере, после изласка Израелаца из египатског ропства и завршено од апостола Јована пре око 1900 година пред крај првог века нове ере и пре његове смрти око 98. године нове ере.

2. Дело “СПИС О НАРОДИМА” Ромејског цара Константина VII Порфирогенита (913–959), које је настало половином 10 века у периоду 948-952. године. Стране 9-65.

Поглавља 29-36:

- 29. O ДАЛМАЦИЈИ И СУСЕДНИМ ПЛЕМЕНИМА
- 30. ИЗЛАГАЊЕ O ПРОВИНЦИЈИ ДАЛМАЦИЈИ
- 31. O ХРВАТИМА И ЗЕМЉИ У KOJOJ САДА ОБИТАВАЈУ
- 32. Ο СРБИМА И ЗЕМЉИ У KOJOJ САДА ОБИТАВАЈУ
- 33. O ЗАХУМЉАНИМА И ЗЕМЉИ У KOJOJ САДА ОБИТАВАЈУ
- 34. O ТРАВУЊАНИМА И КОНАВЉАНИМА И ЗЕМЉИ У KOJOJ САДА ОБИТАВАЈУ
- 35. Ο ДУКЉАНИМА И ЗЕМЉИ У KOJOJ САДА ОБИТАВАЈУ и
- 36. Ο ПАГАНИМА КОЈИ СЕ НАЗИВАЈУ И НЕРЕТЉАНИ И ЗЕМЉИ У KOJOJ САДА ОБИТАВАЈУ

3. Дело GESTA REGUM SCLAVORUM (ЦАР СЛОВЕНА) или Барски родослов познат и као ЛЕТОПИС ПОПА ДУКЉАНИНА, дело о раној средњовековној историји Јужних Словена, које се приписује напознатом свештенику из Дукље, односно Бара, настало током друге половине 12. века или нешто касније а које је објављено током 17. века, у радовима Мавра Орбина (1601) и Ивана Лучића (1666).

4. Дело КРАЉЕВСТВО СЛОВЕНА Мавра Орбина издато почетком 17 века 1601. године. Орбини прави исту листу као поп Дукљанин, уствари преводи Легопис Попа Дукљанина са латинског на италијански али и наставља даље са владарима од половине 12 века надаље покривајући и цео Немањић период и остале владаре до Бранковића и 15 века. Прави доста грешака укључујући родослов Стефана Немање али потврђује аутентичност Легописа Попа Дукљанина.

СВЕТО ПИСМО

У Светом Писму или Библији, Даничић-Караџић превод, у писму апостола Павла које пише хришћанима у Риму, Римљанима 15:19, Павле око 56. године нове ере каже:

“У сили знака и чудеса силом Духа Божијег; тако да од Јерусалима и наоколо тја до Илирика напуних јеванђељем Христовим.”

“… до Илирика напуних јеванђељем Христовим.”

У Светом Писму, Даничић-Караџић превод, у писму апостола Павла које пише Тимотеју у 2 Тимотеју 4:10, Павле око 65. године нове ере каже:

“Јер ме Димас остави, омиљевши му садашњи свијет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене.”

“… Тит отиде у Далмацију …”

У Светом Писму подручје Илирик и Далмација се спомињу само једном и то од апостола Павла и у његова два различита писмо писана око 56 и око 65. године нове ере. Илирик или Илирија је била Грчка провинција али је од почетка првог века и освајања римског цезара Тибериуса 9. године нове ере, постала Римска провинција која се налазила северозападно од данашње Грчке, део Балканске Пенинсуле уздуж Јадранског Мора.

Римска Провинција Илирик се одваја на два дела и постају две провинције. Јужна провинција постаје позната као Римска Провинција Далмација коју Павле спомиње 9 или 10 година касније у свом писму Тимотеју где каже “Тит отиде у Далмацију”.

Ово је Римска Провинција Далмација у којој су живели Грци али сада живе Римљани.

СПИС О НАРОДИМА

Ромејски цар Константин VII Порфирогенит спомиње Римску Провинцију Далмацију коју су Римљани основали у првом веку око 10. године нове ере нешто више од 900 година касније у 10 веку у периоду 948-952. године.

Словени који су или били са друге стране Дунава цело време или су сеобом народа дошли и прешли Дунав, у сваком случају освајају Римску Провинцију Далмацију у 7 веку. Око 600 година после њеног оснивања!
Ромејски цар Хераклије I 610-641 дозвољава да се Словени ту стално настане јер је земља била опустошена и ненастањена.

Словени су сада једини становници бивше Римске Провинције Далмације. Ромејски цар Константин VII Порфирогенит спомиње ко су они, који су то народи и где су се све настанили и како се зову земље у којима живе. Име земаља се добија по именима река, планина и места!
У целом делу спомиње само 6 народа, Римљане (Романе), Ромеје (Византинце или Грке), Угаре (Мађаре) и Словене, односно Србе, Хрвате и Бугаре (име дато по реци Волга, Волгари, Вулгари - Бугари).

Не спомиње ниједан други народ! Словени говоре истим језиком!

Римска Провинција Далмација формирана почетком првог века постаје Словенска Провинција Далмација у 7 веку и дели се на 6 земаља, Хрватску, Србију, Захумље, Травунију, Дукљу и Паганију.

Прво спомиње Хрвате.

У 30. глави Хрвати живе са оне стране Багибарије, односно Баварске, у суседству Франачке, односно Немачке. У 31. глави се додаје да се са Белим Хрватима, граниче некрштени Срби, земља коју зове Паганија.
Хрватска је од реке Цетине према приморју до Истре односно до града Лабина, a према Цетини и Ливну граничи се са Србијом. Насељена је Хрватима.

Онда спомиње крштене Србе од 32-35 главе

У 32. глави каже да Срби живе у Босни и Рашкој. Обе области су добиле име по рекама Босна и Рашка. Подручје обухвата од ток Саве од Рудника ка Београду, ток река Ибра и Велике Мораве, преко Новог Пазара, реке Лим, река Дрине, Пиве и Таре, Западне Мораве - Рашке, Сол (Тузле) и Босне око горњег тока реке Босне. Лежи испред свих ових земаља и заузму целу околину Далмације. Насељена је Србима.

У 33. глави се спомињу Захумљани за које се каже да су Срби. Захумље је добило име по планини Хум и простире се од града Рагузе (Дубровника) до реке Неретве и према Приморју до Паганије, a планинском страном према северу граничи се Хрватима, a спреда са Србијом. Градови су Стон, Јосли, Мокрискик, Галумаиник и Добрискик.

У 34. глави се спомињу Травуњани (Коновљани) за које се такође каже да су Срби. Травунија се простире од Котора до Рагузе (Дубровника), a својим планинским [источним] странама граничи се са
Србијом. Градови су Требиње, Врм, Рисан, Лукавете и Зетливи.

У 35. глави се спомињу Дукљани за које се каже да су Срби. Дукља се простире линијом од Будве до Дрине, од Драча, од Љеша, Улциња и Бара до Котора, а планинским странама граничи се са Србијом. Градови су Градац, Новиград и Лонтодокла.

На крају спомиње некрштене Србе

У 36. глави се спомињу Пагани (Неретљани) у којој живе некрштени Срби, пагани па се зато тако зове. Паганија заузима подручје од реке Цетине до реке Неретве. Градови Паганије су Мокро, Веруља, Острок и Славинеца и 4 острва Мљет, Корчула, Брач и Хвар.

Када погледамо мапу, реке и градови играју кључну улогу у распореду ових територија. Хрватска од Истре до реке Цетине. Паганија од реке Цетине до реке Неретве, Захумље од реке Неретве до града Дубровника, Травунија од града Дубровника до града Котора, Дукља од града Котора до града Драча а Србија је изнад свих ових земаља, граничи се се са свима и простире од Скадарског Језера током реке Ибра и Мораве на исток, реке Дунава и планине Рудник на северу, током реке Саве на запад до Ливна и реке Цетине на југу. Цела област подељена на Рашку и Босну.

Владари Србије по Ромејском цару Константину VII Порфирогениту су:

Прво Српски кнез непознатог имена који je довео Србе цару Хераклију I 610-641 године.

Архонт Вишеслав око 750-780 г.
Архонт Радослав (син Вишеслава) 780–810
Архонт Просигој (син Радослава) 810–822/830
Архонт Властимир (син Просигоја) 822/830–853
Архонт Мутимир (син Властимира) 853–890

Властимир има 3 сина: Мутимир, Стројимир и Гојник.
Христијанизација Срба између 867 и 874 године.

Мутимир има 3 сина: Прибислав, Брана и Стефан

Архонт Прибислав (син Мутимира) 891/892

Архонт Петар (син Мутимировог брата Гојника) 892–918

Архонт Павле (син Брана) 918–921

Архонт Симеон Захарија (син Прибислава) 921–924/926

Архонт Часлав (син Захарије) 927-955

Србија држи област око реке Дрине, Рашку, Босну и Требиње и јужно-далматинска Српска подручја Захумље, Травунију и Дукљу. Ова подручја су често имала смене владара и самосталне владавине.

Пошто цар Константина VII Порфирогенита (913–959), завршава ово дело 952. године. Архонт Часлав је последњи Српски владар којег спомиње.

ЛЕТОПИС ПОПА ДУКЉАНИНА

Летопис попа Дукљанина, писан два века после Списа о Народима, у 12 веку, иде један корак даље, јако интересантно, и именује две области: ПРИМОРСКА ОБЛАСТ И СРБИЈА ОБЛАСТ (ЗАГОРСКА).

За Приморску Област каже да обухвата све реке које се уливају у море. То је данас познато као Јадрански Слив који чине 22 реке. Ову област дели на Доњу Далмацију (Белу Хрватску) и Горњу Далмацију (Црвену Хрватску).
Доња Далмација одговара територији споменутој у делу Спис о Народима и подручју од Истре до реке Цетине. Горња Далмација покрива 4 земље раније споменуте, Паганију, Захумље, Травунију и Дукљу. И даље се још од времена Римљана цело ово подручје зове Далмација само се сада дели на доњу и горњу.

За Србија Област или Загорску Област каже да обухвата све реке које се уливају у Дунав. То је данас познато као Црноморски Слив који данас чине чак 152 реке. Док је Приморска Област карактеристична по свим рекама које се уливају у Јадранско море Србија Област је карактеристична по свим рекама које се уливају у Дунав који се онда сам улива у Црно Море. Неке се реке уливају у веће реке али припадају истом сливу.
Ову област дели на Босну и Рашку и објашњава да река Дрина дели ова два дела исте области. Босна је од Дрине па на запад до Борове планине данас непознате али вероватно планине у близини линије од реке Цетине до реке Саве. Рашка је од Дрине на исток до Мораве и града Липљана, Лаба реке Дрин и Скадарског језера.
Србија област одговара истој територији споменутој у делу Спис о Народима и подручју данашње Босне, Србије (са Косовом и Метохијом) и северне Албаније, дугачак лук током реке Саве, Дунава, Мораве, Ибра и реке Дрин до Скадарског Језера који дели река Дрина.

Владари Србије по попу Дукљанину:

Пагански владари:

Краљ Сенудслав
Краљ Брус
Краљ Остроил

Краљ Сенудслав (владао 12 година)

"Границе његовог краљевства биле су од
Валдевина па до Пољске обухватајући како
Приморје, тако и Загорје (Србију)."

Краљ Силимир (владао 21 годину)
Краљ Бладин
Краљ Ратомир
после 4 краља
Краљ Сарамир

Хришћански владари:

Краљ Светоплек (владао 40 година и 4 месеца), први постаје Хришћанин.

Краљ Светолик (владао 12 година)
Краљ Владислав
брат Краљ Томислав (владао 13 година)
Краљ Себеслав (владао 24 година)
синови близанци
Разбивој је владао Приморском (владао 7 година) а Владимир Србијом (владао 20 година)
Краљ Хранимир син Владимира
Краљ Тврдослав
Краљ Остривој нећак Тврдослава (владао 22 година)
Краљ Толимир
Краљ Прибислав
Краљ Крепимир (владао 25 година и 1 месец)
Краљ Светозар
Краљ Радослав

Краљ Часлав 927-955
Ово је највероватније исти краљ Часлав са којим Ромејски цар Константин VII Порфирогенит завршава листу Српских владара у свом селу Списи о Народима.

Кнежеви:

Павломир - (Бело, Белимир и Ратко) у Риму
Основао град Епидаур или Рагузиј. А Словени су га назвали Дубровник, то јест ‘шумовит’ или ‘шумски’, зато што су, када су га саградили, дошли из шуме. Унук краља Радослава,

Павломир постаје Бело
Тишемир
синови Прелимир и Крешимир
Силвестер влада целом Тетрархијом
Тугемир
Хвалимир
Хвалимир је добио три сина. Прворођеног
је назвао Петрислав, који је управљао Зетом,
другога Драгимир, који је управљао Травунијом и Хумом, а трећег Мирослав, који је држао област Подгорје.

Владимир син Петрислава
свети Владимир, жени ћерку Самуила, Косаву. Владар Дукље 1000-1016

Драгимир
Доброслав (владао 25 година)
ратовао са Грцима са 5 синова
Гојислав и Предимир су заузели Травунију са Грбљем. Михаља је узео Облик са Прапратном и Црмницом, а Саганек жупанију Горску, Купелник и Барези, а Радослав жупу Луку, Подлужје и Кучево у Будви.

Михаља (владао 35 година)
Михаља је преузео краљевство. Он је имао седам синова чија су имена: Владимир, Пријаслав, Сергије, Дерија, Гаврило, Мирослав и Бодин.
Са другом женом гркињом има 4 сина
Доброслав, Петрислав, Нићифор, Теодор

Петрислав влада Рашком

Бодин (владао 26 година и 5 месеци)
Бодин осваја и влада целом Бугарском губи од Грка са Јаквинтом, кћерком Архириза, грађанина Бара има 4 сина Михаља, Ђорђе, Архириз и Тома.

Радослав
7 синова Бранислав, Градислав, Хвалимир,
Станихна, Кочапар, Гојислав, Доброслав и Пицинек

Бранислав 6 синова Предика, Петрислав, Градихна, Тврдислав, Драгило и Грубеша.

Доброслав, брат краља Бодина

Владимир, син Владимира, сина краља Михаље

Ђорђе, син краљице Јаквинте

Грубеша (владао 7 година)

Градихна (владао 11 година)
3 сина: првенца Радослава, Лобаша и Владимира.
После син Јован
Радослав III до око 1161

По попу Дукљанину родослов Стефана Немање је:

Тихомир 955-971

Син Љубомир 971-1010

Тихомир 1010-1036

Људовид 1036-1075

Вукан 1075-1112

Урош I, син Марка Вукановог братанца
1112-1145

Прибислав 1145-1162

Белош 1162

Деса 1162-1165

Тихомир 1165-1166

Стефан Немања 1166-1196

Потврђене историјске личности династије Војислављевића:

Кнез Стефан Војислав (око 1018 — око 1050)
Краљ Михаило Војислављевић (око 1050—1081)
Краљ Константин Бодин (1081—око 1100)
Краљ Ђорђе Бодиновић (1114—1118, 1125—1131)
Кнез Михаило III Војислављевић (око 1180—1186)
Кнегиња Десислава (1186—1189)

Личности познате само из Летописа попа Дукљанина:

Кнегиња Неда (око 1043 — око 1046)
Кнез Гојислав (око 1043 — око 1046)
Краљица Јаквинта (окрај 11. и почетак 12. вијека)
Краљ Михаило II Војислављевић (1099—1102)
Краљ Доброслав II (1099—1102, 1102)
Краљ Кочапар (1102—1103)
Краљ Владимир Војислављевић (1103—1114)
Кнез Грубеша (1118—1125)
Краљ Градихна (1131—1148)
Кнез Радослав Градишнић (1146—1162)

Knez Jovan Vladimir 1000-1016

Serbian ruler of the state of Duklja (Serbian Cyrillic: Дукља; Greek: Διόκλεια, Diokleia; Latin: Dioclea)

On the 3rd of May 2017 an auction took place in London United Kingdom in Roma Numismatics auction house. A coin was labelled as Bulgarian and as unique. It sold for £2000 plus auction fees and postage so around £2450 or 2900 euros in total.

I have seen it but became aware of what it might be for the first time when Robert Kavazovic contacted me around 4 years later in March 2021. 

A colleague in Bulgaria Dr. Vladimir Ovcarov had the same thoughts in his research that as there were only 2 other Vladimir rulers in that time, Bulgarian and Russian, but as they both used Cyrillic description on their coins with royal references and Bulgarian ruler was against Christianity so he wouldn’t use cross on the coins, this coin with no royal references and with a cross in the middle must be from a Serbian ruler.

Very exciting and important discovery!

On the map below covering a period from 9th to 11th century you can see medieval Serbian lands mentioned in many medieval documents especially from the time of Stefan Nemanja the Grand Prince of the Serbian Grand Principality from 1166 to 1196.

In one such document Stefan Nemanja is writing:

“… нашимb прадћдомb и нашимb дћдомb wвладати сиювb земловb срbбbсковb.”

(“… our great grandfathers and our grandfathers ruled all this serbian lands.”)

His son king Stefan The First Crowned 1217-1228, later wrote the names of those Serbian lands:

"Стефанb,... вћиbчани прbви кралb вbсе срbпскиѥ земле, Диwклитиѥ и Травоyние и Далbмацие и Захлbмне,..."

(“Stefan,… the first crowned king of all serbian lands, Duklja and Travunia and Dalmatia and Zahumlje,…”).

Both documents are published in Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii book by F Miklosich in Vienna in 1858.

From this, conclusion is very clear. This could be the first Serbian coin ever minted. Minted at the time when only 4-5 nations in the world minted coins!

Ruler is featured without crown and without REX royal title holding cross and a scepter pointing out to his rule as king. On the reverse there is cross in the middle and letters BLADIMIRVS (VLADIMIR) around. Letter B in Latin phonetically reads VA.

First copper coin top left is 18.5mm, 2.04g and third one on the right, from above mentioned auction, is 20mm, 2.59g.

While this hypothesis is plausible and has been worked on, it is also possible that this coin has not been minted at the beginning of the 11th century but at the beginning of the 12th century by king Vladimir II Vojislavljevic 1102-1114. This hypothesis makes more sense because there are other similar issues with the cross in the middle being minted at the same time by Byzantine empire and Sicily, followed by the Serbian city follaro issues as we have discussed on the Grand Zupan Stefan Nemanja web page on this website.


There is also a claim that father of Jovan Vladimir, Petrislav (Peter) has minted coins in the 10th century and that 2 coins have been found in the area of the territory of the medieval Duklja between modern city of Ulcunj and Skadar of which one is currently being held in Metropolitanate of Montenegro and the Littoral in Cetinje. To this day these coins have not been made public and their pictures do not exist for any potential comparison and study.

The only information on his father is from a seal found in the 19th century, which is decorated on the obverse with a bust of the Mary, mother of Jesus, holding a medallion of Christ with two cross shaped monograms.

The text is in Greek letters, saying ΠΕΤΡ[Ο]Υ ΑΡΧΟΝΤΟΣ ΔΙΟΚΛ[Ε]ΙΑ[Σ] ΑΜΗΝ (Petr[o]u, Archontos Diokl[e]ias, Amen - PETER, ARCHON OF DUKLJA, AMEN".

 

КРАЉЕВСТВО СЛОВЕНА

5 векова касније почетком 17 века, Мавро Орбини прави исту листу као поп Дукљанин уствари преводи Легопис Попа Дукљанина са латинског на италијански и наставља даље са владарима од половине 12 века надаље покривајући и цео Немањић период и остале владаре у периоду од Немањића до Бранковића, до 15 века.

По Орбину родослов Стефана Немање је:

Стефан свештеник

Син Љубомир

Син Урош

Син Деса преузима владање Хума до Котора и Горње Зете називајући себе баном односно војводом.

Деса има 3 сина, Мирослава, Немању и Константина
3 брата заузимају Доњу Зету од Радослава III, а Немања касније заузима Рашку.

Немања има 3 сина Вукана, Стефана и Раска.

НЕМАЊИЋ ПЕРИОД 1166-1371

После владавине Часлава 955 године, Србија и Приморска област је под владавином Византије. Власт над појединим Српским земљама и њиховим деловима се смењује и до 1166 је у рукама српских, хрватских и грчких владара. Босна се осамостаљује и под великим је утицајем Римске и после Западне цркве. 1054 године Римска црква се дели на Западну и Источну.
Обе цркве покушавају проширити свој утицај на све српске земље.

Стефан Немања као Велики Жупан управља Рашком, Горњом Зетом и Доњом Зетом (Дукљом) а браћа му владају Захумљем или Хумом. Пре краја владавине и предаје власти средњем сину Стефану 1196 године, Немања влада и Далмацијом и Травунијом, уједињеним Свим Српским Земаља.

Стефан Немањић као Велики Жупан влада од 1196 до 1217.

1217 године Велики Жупан Стефан постаје краљ Стефан Првовенчани, први краљ уедињених Свих Српских Земаља и Приморских и у повељи манастиру Жичи каже: “… ЈА СТЕФАН ПО БОЖЈОЈ МИЛОСТИ ВЕНЧАНИ ПРВИ КРАЉ СВЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ, ДУКЉЕ И ТРАВУНИЈЕ И ДАЛМАЦИЈЕ И ЗАХУМЉА …”

Држава се назива Све Српске Земље и Поморске али је бивши део Србије, Босна, постала суседна самостална али веома блиска држава. Интересантно је да препознајући самосталност Босне, бившег западног дела Србија Области, западно од реке Дрине, Краљ Радослав и краљ Владислав, синови краља Стефана Првовенчаног, потписују повеље СВЕ РАШКЕ ЗЕМЉЕ И ПОМОРСКЕ.

Најмлађи Немањин син Раско постаје први Српски архиепископ Сава и оснива Српску Православну Цркву 1219. године. Сава се у писмима и повељама потписује “САВА ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ АРХИЕПИСКОП СРПСКЕ ЗЕМЉЕ И ПОМОРСКЕ.”

Илирија постаје Римска провинција Далмација. Она је била Римска, део Римског Царства. Римско Царство је престало да постоји а та провинција постаје Словенска провинција Далмација у 7 веку. Далмација је било име за цело подручје између Јадранског Мора, Истре, река Цетине, Саве, Дунава, Мораве и Ибра до Скадарског Језера и Драча!
Појам Словени и Срби је исти појам. Хрвати и Бугари причају истим језиком они су такође Словени, Словенска односно Српска племена!

Временом Римски назив Далмација се замењује називима по племенима народа, рекама, местима и планинама, па тако разне области унутар овог подручја и између мноштва река који припадају или Јадранском или Црноморском сливу, добијају имена Бела и Црвена Хрватска, Горња и Доња Далмација, Србија односно Босна и Рашка, Паганија или Неретвљани, Травунија или Коновљани, Захумље или Хум и Дукља.

Све ове земље су Српске земље!

Данас су ове земље подељене између 6 држава: Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине (Републике Српске), Северне Македоније, Албаније и Црне Горе.

Тежња уједињења Јужних Словена и стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године и касније Југославије није случајна! Та идеја није пала с неба! Та идеја се гајила вековима!

Зашто Југославија није опстала? Зашто се распала деведесетих?
Зато што је свест избрисанa a осећај истините припадности угушен код већине припадника Словенског народа!
Свест је толико потиснута и подлегла политичком и религиозном утицају запада и истока да би данас Словени радије били аустријанци, мађари, турци и грчки македонци него оно што јесу.

Да имам ту жељу питао би се зашто ми матерњи језик данас није немачки, мађарски, турски или грчки?

Непокорив и непобитан доказ исте припадности и истог порекла је управо исти језик којим причамо!
Тај језик код Срба, Хрвата и Бугара је исти само што је бугарски наставио свој природан развој а српски је насилно измењен у 19 веку од стране Вука Караџића под западним утицајем Ватикана и Аустрије односно Беча.

Исти је случај и са ћириличним писмом. Сви смо писали истим словенским или српским писмом од којег је Вук направио модерну ћирилицу и латиницу, латинску копију ћирилице којем данас званично пишу Хрвати и Бошњаци муслимани. У Србији, Републици Српској, Црној Гори, Северној Македонији и Бугарској се још увек званично користи ћирилично писмо!

Разматрање дела “СПИС О НАРОДИМА” Ромејског цара Константина VII Порфирогенита из 10 века, ЛЕТОПИС ПОПА ДУКЉАНИНА из 12 века и КРАЉЕВСТВО СЛОВЕНА Мавра Орбина из 17 века су једни од најважнијих преживелих извора који јасно сведоче истинитој Српској историји. 

Касније за време првог Српског цара Стефана Душана 1346-1355 држава Све Српске Земље и Поморске се једноставно назива РАШКА. Све земље источног дела Србија Области, источно од реке Дрине, и све земље Поморске Области (Дукља, Травунија, Далмација и Захумље) називају се Рашка. Доказ је Душанов новац. На новцу пише КРАЉ РАШКЕ СТЕФАН ЦАР РОМЕЈА. Душан се потписивао ЦАР СРБА, ГРКА И БУГАРА јер је владао тим територијама. У 14 веку се и даље не спомиње ниједан други народ!

Два примера доле:

Цар Стефан Душан (Цар Српског Царства 1346-1355).

Сребрна "мач" врста. Рудник ковница.

20мм, 1,900г.
20мм, 0.944г

Аверс: Душан седи на престолу у пуном оклопном оделу и са обе руке држи мач на крилу. Латински опис: + REX RASIE ST • IP • ROMA • (КРАЉ РАШКЕ СТЕФАН ЦАР РOMEJA [Грка или Византинаца - Источно Римско Царство]) около.

Реверс: Христ седи на престолу са подигнутим рукама и држи књигу јеванђеља украшену са 4 квадрата, сигле R - V. Грчки иницијали: IC XC (на Грчком: Ιησους Χριστος - Исус Христос) изнад. 4 троструке пелете око престола.

Референца: Ј 37, Јов 11.7.1, Љ (VII-17), Д 43/1/1 Страна 132.

Половином 7 века Ромејски цар дозвољава Србима да населе бивше Римско подручје, Римску провинцију Далмацију, а половином 14 века Српски цар влада и целим тим подручјем и Ромејом!

После пада Српског Царства и Немањић династије 1371. године, Бановина Босна 1377. године постаје краљевина уједињењем са деловима Рашких и Приморских земаља и крунисањем бана Твтрка I, наследника лозе Немањића преко Српског краља Драгутина, за краља, Српском круном Немањића чијом приликом преузима и Српско титуларно краљевско име Стефан и краљевски и хришћански симбол љиљан или крин.

Новац краља Стефана Твртка I (1377-1391) има опис STEPHS : T : RA - SIE : Ↄ : BO : REX (СТЕФАН ТВРТКО РАШКЕ БОСНЕ КРАЉ).

Више од 850 горина после насељавања и владања над бившом Римском провинцијом Далмацијом, после пада Ромејског Царства и Цариграда 1453. године, Српске Деспотовине 1459. године и Краљевине Босне и Поморске земље 1463. године, ово цело подручје је пало под Отоманску окупацију. Турска окупација са собом доноси ислам а 350 година касније иза себе оставља муслиманско становништво које данас броји преко 2 милиона али и даље прича српским језиком и до 20 века су се и изјашњавали као Срби муслиманске вероисповести.

Да није било турака у 15 веку не би данас било ни муслимана у Босни и Србији!

                                                                                                                                                                                          Copyright © 2020